25 септембра, 2021

Presskucevo

onlajn

Da, prezivela sam rak. Ali to me ne definise!

Provela sam nesto vise od sest nedelja na radioterapiji u Zdravstvenom Centru Kladovo i jos uvek trazim reci kako bih najbolje mogla da opisem svoju zahvalnost mnogim ljudima. U knjizi utisaka sam pocela sa „Hvala vam prijatelji“ . Sto i jesu .

Nisam imala puno prijatelja i pre no sto sam dosla , plakala sam i mnoge zene su prosle kroz to. Bila sam zadovoljna i srecna kada je u pitanju moje lecenje , jer sam nakon svega dosla da odradim i “tu” radioterapiju. Tamo svako ima neku svoju pricu i ni jedna nije ista . Jedino sto je isto za sve nas, taj neki vid diskriminacije u mestima odakle smo dosle.

Kada kazem diskriminacija , mislim na to da ljudi uglavnom jos uvek imaju predrasude prema obolelima ili izlecenima od karcinoma, i uglavnom se ta diskriminacija desava jer masa ljudi ne zna kako da se ophodi prema obolelom ili izlecenom itd. Nista licno ili namerno. Niko od nas koji se lecimo ili smo zavrsili lecenje , ne voli nicije sazaljenje, niti bilo kakvu vrstu patetike. Bilo bi lepo kada bi ljudi najjednostavnije bili prema svojim prijateljima i kolegama kao i pre bolesti ali, to se retko dogadja te se razocaramo u ljude i okruzenje i onda koncetrisanje na tok lecenja i sve njegove faze, koji je sam po sebi tezak , bude definisan i nekim vidom diskriminacije.

Covek koji se bori sa karcinomom je itekako svestan da mu se zivot menja iz korena i sve to na bolje ali, porodica , prijatelji i okruzenje na to gledaju drugacije i to je neka normalna reakcija koja se moze ocekivati.. Ja cu biti srecna ukoliko uspem, a hocu , da bolest koja je iza mene ne definise moj zivot , a onda se mnogo puta desi da me okruzenje podseca na to. Gledam drustvene mreze i jako mi je tesko kada vidim kako na facebooku postavljaju slike obolelih sa nekim natpisom “ Meni niko nece staviti lajk , jer bolujem od karcinoma” , Pa ljudi dragi to je ponizenje za sve nas , to nije nikakva podrska. Drugo su humanitarne akcije  tu je totalna razlika i bravo za sve humanitarce ali, na ovakav nacin, postavljati neciju fotografiju dok prima hemoterapiju i napisati lajk ako si uz nju /njega ili stavi srce u komentar je jako ponizavajuce .

Radmila Stankovic
Svima nama “prezivelima” je neophodno, ne dozvoliti da nam proslost definise zivot . I obecavam da necu vise pominjati tu tesku rec “preziveli” , zaista je teska kako kaze Debora Jarvis koja u svom motivacionom govoru kaze: “ Da, prezivela sam rak. Ali to me ne definise!” Ona kaze da je naucila mnogo kao pacijent , i jedno od velikih iznenadjenja bilo je da je samo mali deo iskustva sa rakom zaista povezan sa medicinom. Vecina je u vezi sa osecanjima i verom , gubljenjem i pronalazenjem identiteta , otkrivanjem snaga i prilagodljivosti kojih nismo ni bili svesni .

U vezi je sa shvatanjem da najvaznije stvari u zivotu nisu uopste stvari, vec veze, i radi se o smejanju u lice neizvesnosti i ucenju da je najlaksi nacin izvuci se iz bilo cega reci pognute glave “ imam rak “ . Druga stvar koju je naucila da ne mora preuzeti ono “prezivela od raka” kao svoj identitet . Zato dragi prijatelji jos uvek ne mogu prihvatiti puno toga . 

I nemojte me pogresno razumeti ali, velika je razlika izmedju onog kada salterska radnica kaze “ Bitno da si se nasminkala , a sto imas rak nema veze” i onoga sto svaka frizerka u Kladovu sa osmehom kao i svaku drugu musteriju primi u svoj salon i posveti punu paznju i ako sisanje ne naplacuje zenama koje su imale hemoterapije . Verovali ili ne, u Kladovu frizeri ne naplacuju sisanje zenama koje su prosle kroz hemoterapije .

Posle zavrsenih hemoterapija kosa krene da raste , ona raste na sve strane i neophodno je srediti oblik frizure kako bi rasla skladno. Velika je razlika izmedju onoga kada prodjem ulicom i ljudi gledaju moju kratku kosu i naravno dojke ,imam li je ili ne ? I onoga kada mi kolega kaze telefonom , trebas mi u komisiji za takmicenje recitatora ili, “Rado mani se fejsa pisi pricu”. Drago mi je da poznajem takve ljude i da su uvek tu negde blizu mene iz mog kruga .

Otisla sam i upoznala nove ljude koji su mi svesno i nesvesno pomogli . Psihicki i fizicki .Posto sam uvek bila aktivna po pitanju kulture, pisane reci i jos mnogo toga lepog , pocela sam da zivim svoj zivot i van Zdravstvenog Centra. Poklonila sam im neke delice sebe, svoje pisane reci i na taj nacin mali delici mene su se ponovo skupili u jednu divnu celinu , mnogo jacu i mnogo bolju no ranije.

Pogledajte ovaj video please

Yes, I survived cancer. But that doesn’t define me