25 септембра, 2021

Presskucevo

onlajn

Čuvari zlatnog runa III – zbirka priča o Zviždu i Homolju

Pre samo tri godine rodila se ideja da se napiše i objavi zbirka priča iz Zvižda i Homolja . Idejni tvorci su bili Miloš Petković ,poznati srpski pisac fantastike i Dragan Djordjević urednik i književnik , zposlen u CZKulturu Kučevo. To je bio sam početak jedne izuzetne sada već trilogije , koja se rodila povodom jubilarnih 50 tih „Homoljskih motiva“

Na poziv Centra za kulturu ,,Veljko Dugošević’’iz Kučeva, neka od najznačajnih imena srpske književnosti odazvala su se i napisala priče inspirisane verovanjima, običajima, mitovima i legendama Homolja i Zvižda. Tako je nastala zbirka “Čuvari zlatnog runa prvi deo”…

„Ko nije hodio Homoljem noću, taj ne zna šta je mrak” Pod ovim motom najznačajnija imena književnih velikana današnjice stvorila su zbirku priča Zvižda i Homolja „Čuvari zlatnog runa“. Kada se pogleda spisak autora čitalac prvo oseti – strahopoštovanje. I zapita se kako je uopšte nekom uspelo da ih okupi zajedno? Šta je to ? Možda je najbolji odgovor dao jedan od autora i učesnika na promociji prve zbirke– čuveni profesor antičke drame i teoretičar Miomir Petrović rekavši da su ovi prostori Homolja i Zvižda „ SRPSKI DELFI “. Drevna mitologija ovih krajeva se umnogome razlikuje od ostalog dela Srbije, u njoj je još neizmerno toga ostalo iz pradavnih vremena pre dolaska Slovena u ove nase krajeve, ona je tako bogata i višeslojna da prosto pleni svakog ko se bavi pisanom rečju, a pogotovo one koji stvaraju epsku fantastiku. I zbog toga ne čudi što su se svi odazvali i stvorili zbirku koja je i pre njenog zvaničnog izlaska iz štampe postala besseler ! Čuvari zlatnog runa „, drugi deo zbirke priča o Zviždu i Homolju je znatno povećao broj autora koji su dali svoj doprinos očuvanju i afirmaciji nematerijalnog kulturnog nasleđa Zvižda i Homolja, odnosno“čuvara” koji su svojim perom ovekovečili ovaj kraj, narastao je na više od pedeset ! U spletu velelepnih pećina, dubokih šuma, zlatonosnih reka i magičnih vodopada svojim pričama mesto su našli pisci iz raznih krajeva, pisci naoružani samo britkim perima, maštom i, pre svega, željom da se od mraka i zaborava sačuva ono što možda golim okom ne vidimo, ali dušom i srcem osećamo… To i jeste deo nas i naših predaka.“Kazao je Milos Petković . …

Prilikom predstavljanja prve zbirke priča „Čuvari zlatnog runa“, Miloš Petković najpoznatiji srpski pisac fantastike je rekao: „Grci su vatru palili na početku Olimpijskih igara, Indijanci nadomak svojih vigvama, afrička plemena da bi oko njih plesali uz riku bubnjeva a mi, pisci – mi smo zapalili plamen na vrhu Homolja. Nek se vidi daleko i nek traje večno.“ I bio je u pravu . Nakon čitanja Prve pa i Druge zbirke priča „Čuvari zlatnog runa“, stiče se utisak novog početka.

„Treća zbirka priča „Čuvari zlatnog runa“,je kao i prethodne dve objavljena u izdanju Centra za Kulturu Veljko Dugosevic koja nam donosi jos novih cuvara. Urednici su Mladen Milosavljević i Dragan Despot Djordjević , a ilustraciju koirica je uradio Vladimir Petrović .

„Treća zbirka priča „Čuvari zlatnog runa“, kao i prethodne dve, bavi se temama, legendama i mitovima iz oblasti Homolja i Zvižda. Za razliku od prethodnih, ova zbirka nam donosi nešto veći broj pripovesti lokalnih stvaralaca čije priče stoje rame uz rame sa već dokazanim autorima, što će ovoj knjizi zasigurno doneti jedan osobeni kvalitet, reči su Mladena Milosavljevića urednika treće zbirke. Mladen Milosavljević je rođen 1982. godine u Smederevskoj Palanci. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na smeru za Etnologiju i antropologiju. Glavni je i odgovorni urednik Omaje, koncepta posvećenog promovisanju folklorne fantastike. Snimio je nekoliko dokumentarnih i jedan igrani film (Naprata, 2013). Piše priče iz oblasti fantastike. Autor je romana “Kal juga“ . Živi i radi u Beogradu.

Kada kažu da je fantastika nešto strano našem mentalitetu. Takvom shvatanju se suprotstavlja čitavo narodno stvarlaštvo, mitovi i legende sa neverovatnim obiljem fantastičnih elemenata koji su, ako malo zađete u nase „neurbane“sredine još uvek živi. Tek kada dobro upoznamo svoje predanje možemo da ga uporedimo sa predanjima drugih naroda i vidimo koliko sličnosti, zajedničkih idejnih ,ali i konkretnih bitnih vrednosti imamo .

Da se potsetimo prvog predstavljanja prve zbirke priča„Čuvari zlatnog runa“


https://youtu.be/bUWn3w0yWBQ