26 септембра, 2021

Presskucevo

onlajn

Danas je praznik velikog čudotvorca prepodobnoga Zosima Tumanskog

FOTO izvor RTS

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas proslavljaju praznik prepodobnoga Zosima Tumanskog. Mada se zna da je živeo i slavno postradao tokom 14. veka, godina rođenja i smrti su mu ostale nepoznate. Za njegov dan u pravoslavnom kalendaru uzima se 21. avgust, kao datum kada je 1992. godine usvojena odluka Sabora SPC da se među srpske svece unesu imena devetorice Sinaita, među kojima i Zosim Tumanski.

Naziva se ujedno i Zosimom Sinaitom, jer pripada grupi monaha isihasta koji su u vreme kneza Lazara naselili Srbiju. Zapisno je kako je kosovski junak poneo ranjenika na mesto današnje manastirske crkve pred kojom je iznemogli svetac kazao: „Tu, mani me“, pa je tako i verski objekat nazvan Tumanom.

Manastir Tumane

Istog datuma, 21. avgusta, slavi se i novi svetac – prepodobni otac Jakov. Mada je sahranjen 1946. godine na monaškom groblju u Tumanu, svetost njegovih moštiju nedavno je otkrivena, a narod im se jednako moli za pomoć i isceljenje.

Narodno predanje smrt Zosima Sinaita vezuje za mnogobrojne legende. Veruje se da je Miloš Obilić, koga Srbi pamte i slave kao kosovskog junaka koji je u čuvenom boju iz 1389. godine proburazio turskog sultana Murata, nehotice ubio monaha Zosima – u lovu.

Navodno, kupajući se u svojoj banji, Miloš je začuo šuštanje iz obližnje šume, pa je iz luka ispalio strelu u tom pravcu. Krenuvši u potragu za životinjom koju se nadao da je pogodio, mnogo se ražalostio kada je ugledao Pustinjaka koji se podvizavao u pećini Kamenici, na 15 minuta hoda udaljenoj od manastira Tumana.

Ovaj manastir ima i najmlađe bratsvo. Većina monaha ima između 30 i 40 godina. Kada su 2014. godine došli ovde na devet kilometara od Golupca, poneli su mladalačku energiju sa sobom, a zatekli su manastir u poprilično lošem stanju.

FOTO vlasništvo RTS-a Mošti Sv Zosima

Jednom prilikom za portal RTS-a glavni u manastiru, otac Dimitrije je rekao da su čuda svakodnevna, ali je jedno posebno opisao.“Zaista ima mnogo dirljivih svedočanstava o njegovim čudesnim darovima kojima je na jedan divan način darivao, verni narod i baš jedno čudo koje se desilo upravo iznad moštiju, kada je bio jedan čovek, on je spustio svoju nepokretnu ruku na mošti svetitelja i čulo se krckanje i pucketanje prstiju koji su 10 godina bili nepokretni, i na očigled prepune crkve ruka se pokrenula. Ja sam bio baš tu čitana je molitva. I vrlo je bilo interesantno čovek to nije očekivao on se samo sa verom molio to je bilo nešto nesvakidašnje“.

Oni su verovali, i ne samo to, radili su i grešili, i nastavili su. I zašto bi bilo važno da li je Tumane, Tumani ili Tuman, ako ni u jedno od toga ne verujemo? Tumane, Tumani i Tuman, ako verujemo u simbol broja tri, evo ga. Nego, čini se da smo prestali da verujemo u sebe.

korisni linkovi i izvor :
https://www.rts.rs/