26 септембра, 2021

Presskucevo

onlajn

„Zlatno runo u dolini Peka, Zavičajna istorija“, autora Petra Anđelkovića, svestranog umetnika iz Kučeva


Foto: lična arhiva Zavičajna istorija Petra Anđelkovića

„Zavičajna istorija Petra Anđelkovića predstavlja njegovu paradigmu i u isto vreme vrhunac umetničke karijere . Knjiga je pisana po uzoru na srednjovekovne manuskripte te je impregnirano platno pisano i slikano pripremljeno na takav način da sliči pergamentu,“ rekla je u svom prikazu dr Jelena Anđelković Grašar, naučni saradnik arheološkog instituta u Beogradu.

Ovo retko umetničko delo „Zlatno runo u dolini Peka, zavičajna istorija“, autora Petra Anđelkovića, je zavičajna istorija na kojoj je Anđelković radio pet godina. Knjiga je teška 14 kg i 200 grama, veličine 60 x 40 centimetara. Korice su izrađene od kože, a aplikacije pozlaćene. Knjiga sadrži sto stranica rukom pisanih kaligrafski , sa više od tri stotine originalnih slikanih ilustracija .

Najveći kvalitet ovoga dela nalazi se u tome što ono predstavlja autentično iskustvo poznavanja , materijala, sačuvanih objekata , te svedočanstava ljudi od kojih je Petar saznavao legende i mitove. Svo znanje Petar Anđelković je sakupljao u beležnicama obilazeći teren . Na predstavljanu ovog jedinstvenog istorijskog i umetničkog dela , autor je govorio o velikom izazovu koji je imao sakupljajući i istražujući istoriju Zvižda i Homolja .

Ова слика има празан alt атрибут; име њене датотеке је 121799896_346746689732631_3483753839119482032_n-637x480_c.jpg
foto izvor e.kucevo



„Ako je istorija učiteljica života, zavičajna istorija je učiteljica života i suživota sa nasleđem i običajima koji su oblikovali prostor koji svi mi danas delimo. Vašim prisutvom činite mi čast i zadovoljstvo, a zavičajnu istoriju činite živom i sveprisutnom“, rekao je Petar Anđelković na prestavljanju knjige u svečanoj sali opštine Kučevo.


Umetnost je pre svega reč koja istovremeno potvrđuje zamisao i činjenicu umetnosti. Bez reči – čovek bi mogao da se zapita da li umetnost uopšte postoji. Taj izraz ne nalazimo u svakom društvu, ali umetnost se stvara svuda oko nas. Umetnička dela namenjena su da ih ljudi gledaju i dive im se zbog njihove unutrašnje vrednosti. Kod „Zavičajne istorije“ Petra Anđelkovića upravo nalazimo taj spoj lepote umetničkog dela i njegove ogromne unutrašnje vrednosti .

Petar Anđelković je naš uvaženi slikar i vajar, a dugu umetničku stazu oplemenio je mozaikom, skulpturom, uljem, crtežom, grafikom, duborezom, ikonostasom. U okviru porodičnog doma nalazi se i njegova galerija „Studenac“, koja uz likovne radove sadrži arheološku i etnološku zbirku.

Povodom 200 godina od Prvog srpskog ustanka, napravio je trešnjev top, čijim pucnjem otvara svaku svoju izložbu koja se održavala u okviru Manifestacije narodnog stvaralaštva „Homoiljski Motivi“ . Zbog pandemije Korona virusa ova Smotra kao i sve ostale su odložene do daljnjeg.

Umetnička vizija Petra Anđelkovića iznedrila je knjigu najdubljeg poštovanja , jer je on za sve nas otelotvorio sačuvana sećanja na kulturnu baštinu Zvižda i Peka i u ime svih nas iz ovog kraja sačuvao od zaborava našu istoriju, nasleđe naših predaka . Petar je imao svo vreme i podršku Lokalne samouprave od početka rada, jer je prepoznata velika umetnička i istorijska vrednost ovog ostvarenja. Veče je otvorio Miloš Petrović , jedan od čelnih ljudi opštine Kučevo, član Opštinskog veća pozdravljajući sve prisutne među kojima su bili i zamenik predsednika opštine Nenad Mikić, predsednik NSV Novica Janošević, v.d. direktor Centra za kulturu Zlatan Zabukovec i v.d. direktor Turističke organizacije Nikola Jović.

Ова слика има празан alt атрибут; име њене датотеке је 122021645_338882413878154_399716913966508304_n-637x480_c.jpg
Foto lična arhiva, dr Jelena Anđelković Grašar


U svom prikazu dr Jelena Anđelković Grašar kaže “ Pred našim „instant“ životima ukazalo se delo vanvremenske vrednosti , nešto što će nadživeti ovo instant vreme i ostaviti snažnu poruku budućim pokolenjima , u jednom malom Kučevu živeo je jedan veliki umetnik, vizionar koji je tehnološkom revolucijom prkosio snagom svog uma i umešnosti , odnosno umetnosti .

Bez dubljeg zaključka , za kraj vam postavljam pitanje . Pred čime Vaš ljudski duh zatreperi? Pred instalacijom ili jednom stranicom Mirosavljevog jevanđelja? “