Radovan Vlahović Književnik – O umetnicima i slobodi

Oduvek je materijalni položaj umetnika i umetnosti bio vezan za za dvorove, bogate mecene, državne budžete… Tako je bilo u prošlosti, a tako je i u sadanjašnjosti. A kroz sve vekove, oni koji su finansirali određene umetnike imali su stalnu potrebu da i nešto svoje nametnu umetnicima.

Veština balansiranja umetnika između onoga što poslodavci od njih traže i ostvarivanja umetničke slobode oduvek je bila privilegija odabranih. Kroz istoriju znamo mnogo državnih dvorskih umetnika, možemo pročitati tomove i tomove knjiga o tome kako su uspevali da prave kompromise između slobode i nužnosti.

Od njih u ovom vremenu nešto moramo naučiti, a nešto treba naučiti i od onih radikalnih umetnika, od onih beskompromisnih boraca za ostvarivanje kreativnih sloboda i uzvišenih zahteva svojih estetika i poetika. Jedni su pravili kompromise i opstajali, a ovi drugi nisu i opet su opstajali, ali u manjem broju.

Mnogo je onih radikalnih umetnika koji su nestajli fizički sa lica zemlje, a da njihova dela i nisu ugledala svetlo dana i bila predstavljena publici. Za mnoge i ne znamo da su postojali. Njihovi tragovi su nestali zajedno sa njihovim izmučenim telima koja su skrivali u memeljivim sobičcima na periferijama gradova i sela u kojima su živeli.

U želji da se ostvarim i da se realizujem, u želji da ostanem slobodan, a da ne budem radikalan na način kako su to činili neki stvaraoci potvrđujući samoubilačim činom svoju veru u umetnost, a ne prihvatajući da zavisim od države, bar kad je u pitanju moja umetnost i moje umetničko delo koje sam stvarao i koje stvaram, odlučio sam se da nađem svoj put, da pronađem svoje mesto koje je nezavisno i od jednih i od dugih.

Da mogu da budem i sa jednima i sa dugima, a da pri tome ostvarim svoje poetske, filozofsake i estetske zahteve.

Da bi se uopšte nešto u umetnosti stvaralo, mora se živeti, a da bi se živelo, mora se nešto jesti. Da bi život i stvaralaštvo imali smisla, mora se biti slobodan.

Teško je u životu zadovoljiti sve te imperative i kroz sve ove godine, ja sam tražio odgovore proživljavajući razne egzistencijalne faze, gde sam kroz praktičnu primenu nekih mojih unutrašnjih načela pokušavao da dođem do odgovora. I ne samo to, već i da uspem da održim zdrav i bodar duh i svoje telo u životu. Zato je cena slobode kojoj sam težio kako u stvaraštvu tako i u životu ponekad bila veoma visoka.

Zato sam u nuždi da se prehranim bio u prilici da radim mnogo teških i ponižavajućih poslova koje mnogi umetnici ni zamislili ne bi. Životne nepogode dolaze i prolaze, a osećanje slobode i samo njeno življenje se trajno u meni sačuvalo i kao imperativ, i kao načelo, i kao žudnja u vremenu koje dolazi.

Autor Radovan Vlahović
Izvor https://vlahovicradovan.blogspot.com

Posetite njegov blog
Foto izvor fb arhiva Radovan Vlahović

You Might Also Like

Leave a Reply