25 септембра, 2021

Presskucevo

onlajn

Može li nakon pandemije nešto dobro da proistekne iz sveta prevrnutog naglavačke?

Naš svet se u poslednjih godinu dana neizmerno promenio, ali među svim prevratima i neprilikama, zatekli su se i razlozi da verujemo kako iz ove krize možemo da izađemo sa unapređenim ljudskim kvalitetima, piše Metju Sajed.

Pre nekoliko godina, Majkl Mikalko, bivši oficir američke vojske, došao je na ideju kako da pospeši kreativnost. On je to nazvao „izvrtanjem pretpostavki“. Uzmete osnovne premise iz bilo kog konteksta, oblasti ili discipline i onda ih, pa, okrenete naglavačke.

Dakle, zamislimo da razmišljate o tome da otvorite restoran (očigledno nemoguće u ovom trenutku!). Prva pretpostavka mogla bi da bude – „restorani imaju jelovnike“.

Izvrtanje te premise bilo bi – „restorani nemaju jelovnike“. To navodi na ideju da kuvar lično obaveštava svaku mušteriju šta je kupio toga dana na pijaci, omogućivši joj da izabere jelo prilagođeno samo njoj.

Poenta nije u tome da to može da postane održiva šema, već da narušavanje konvencionalnih obrazaca mišljenja može da dovde do novih asocijacija i ideja.

Ili, da uzmemo jedan drugačiji primer, zamislimo da razmišljate o tome da otvorite novu taksi službu. Prva pretpostavka mogla bi da bude – „taksi službe poseduju automobile“. Izvrtanje te misli bilo bi – „taksi službe ne poseduju automobile“.

Pre dvadeset godina, to je moglo da zvuči suludo. Danas najveća taksi služba svih vremena stvarno ne poseduje automobile: Uber. Mi trenutno živimo u poremećaju (možete čak da ga nazovete izvrtanjem) do sada neviđenih razmera.

Korona virus nam je svima preokrenuo živote naglavačke i, iako se nadamo da ćemo se u narednim mesecima vratiti u neku verziju normalnosti, vrlo je moguće da ništa više neće biti sasvim isto.

Nove mogućnosti

Ipak, postoje prilike da se iznova izmašta svet i čovekovo mesto u njemu. Tehniku izvrtanja obično koriste ljudi koji rade u kreativnim industrijama da bi smislili nove proizvode ili inovacije. Jedna od pozitivnih stvari koja bi mogla da proistekne iz ove krize jeste porast dobrote.

Dobrota se često smatra (naročito među ekonomistima) anomalijom kratkog veka. Ali postoji mogućnost da dobrota može da postane održivi deo naših društava, naročito kad ljudi shvate da altruizam i koristoljublje nisu toliko daleko jedno od drugog.

Uzmite na primer studiju sprovedenu nad više od 600 studenata medicine, koja je pokazala da su oni sebični – ljudi koji bi se usredsredili na vlastiti napredak a nije im mnogo stalo do drugih – prošli veoma dobro na prvoj godini, dok su oni velikodušniji, „davaoci“, zaostajali za njima.

Na drugoj godini, dobrodušnija kohorta je sustigla, a na trećoj godini čak i pretekla vršnjake. I zaista, na poslednjoj godini, davaoci su počeli da dobijaju znatno više ocene.

I zaista, dobrodušniji stav počeo je da bude jači predskazatelj školskih ocena nego što je bio efekat pušenja na stopu dobijanja raka pluća. Šta se desilo? Nisu se izmenili davaoci, već se izmenila struktura programa.

Kao što je napisao psiholog Adam Grant: „Kako studenti napreduju kroz medicinski fakultet, oni prelaze sa pojedinačnih časova na kliničku rotaciju i negu pacijenata. Što više napreduju, to njihov uspeh više zavisi od timskog rada i pružanja usluge.

Dok uzimaoci nekad pobeđuju u nezavisnim ulogama gde se u izvedbi gledaju samo pojedinačni rezultati, davaoci cvetaju u uzajamno zavisnim ulogama u kojima je bitna saradnja.“

Kao što je jedan istraživač to definisao: „Pristup davanja moćno je sredstvo u savezništvu sa socijalnom inteligencijom.“

Metju Sajed je autor knjige Buntovne ideje: Snaga raznovrsnog mišljenja

Izvor: BBC News na srpskom