25 септембра, 2021

Presskucevo

onlajn

Čekić bogova – Power metal

U današnje vreme je muzika postala stvar isključivo za zabavu, sticanje nekog društvenog statusa, gomilanje zarade (za one koji je pišu i njene izvođače), i pritom je izgubila svaku vezu sa umetnošću. Kvalitet robe više nije bitan koliko ime njenog proizvođača.

Teme su jako monotone, tekstovi prilično škrti na rečima, a muzika – ustvari nije ni sigurno da li se to uopšte može nazvati muzikom, koja se uglavnom svodi na ritam bubnjeva, snažan bas, i neku smešnu melodijicu tipa ”Na kraj sela žuta kuća”.

Međutim, i dalje postoje muzičari koji na celo stanje stvari gledaju malo drugačije. Neko će reći : ”Ma sva današnja muzika je sranje!”, ali ja lično ne bih mogao da se složim sa tim. Čast izuzecima! I među muzičarima i izvođačima pop muzike postoje itekako kvalitetni primeri, ali u ovom članku ćemo se malo više osloniti na stanje u kom se rok muzika danas nalazi.

Za početak, da vidimo šta su grupe i muzičari prethodnih era postigli u poslednjih godinu – dve : AC/DC su ponovo na okupu , legendarni gitarista Džon Frušante se posle dugo vremena vraća u Red Hot Chilli Peppers, Riblja Čorba je u punoj snazi, a Bajaga je nedavno izbacio i novi album. Pošto smo rezimirali da su legende rokenrola još uvek u solidnom stanju tj. da još ima preživelih i prilično aktivnih matoraca, bio bi red i da se bacimo na novije generacije i neke nove žanrove koje vredi pomenuti.

Zapravo, postoji jedan žanr koji se svojom energijom i kreativnošću izdvojio od svih ostalih. On ustvari i nije tako nov, ali pošto na našim prostorima sve kasni za jedno dvadesetak godina, za nas bivše jugoslovenske države je prilično svež. Pauer metal (eng. Power metal) vuče korene još iz sedamdesetih, a sve je počelo sa bendom Led Zeppelin.


Petog novembra 1970. godine su izbacili singl sa pesmom ”Immigrant song”, koja je po svojoj muzici i tekstu bila dosta drugačija od pesama uobičajenih za to vreme. Zamislite reakciju tadašnjih hipika kada su prvi put čuli ludake kako zavijanjem imitiraju borbene trube i potom reči: ”Došli smo iz zemlje leda i snega”… ”Čekić bogova će odvesti naše brodove u nove zemlje”… ”Da se borimo protiv hordi, pevamo i plačemo… Valhala, dolazim!”. Bili su prvi bend koji je pevao o vikinškim temama, a nešto kasnije i o epskoj fantastici poput ”Gospodara Prstenova”, s obzirom na to da je pevač i tekstopisac Robert Plant bio veliki poklonik Nordijske mitologije i Tolkinovih romana.

Slušajući Led Zeppelin, neki muzičari su pomislili:”Pa što ne bismo mogli i mi da se bavimo nečim sličnim?” Jedan od prvih primera pauer metala je ujedno i jedan od najvećih metal bendova ikad – Iron Maiden. Oni su se doduše više bavili temama o modernim ratovima, ali pesma ”Alexander the Great” se može smatrati epskim izuzetkom.

Kasnije, od kraja 1980 – ih su počeli da se ređaju bendovi kao što su Manowar, Hammerfal, Blind guardian, a nešto kasnije i Sabaton, ruski bend Arkona i britanski Dragonforce.

I da ne zaboravimo domaće heroje, kao što su Himera i Rune (za svaku preporuku!). Među prvim bendovima koji su pisali pesme o Nordijskoj mitologiji odmah posle Led Zeppelina, a pre svih gore navedenih grupa bio je švedski bend Batori (Bathory).

Počeli su karijeru kao blek metal (satanistički metal, što im je na početku izgradilo lošu reputaciju, je*iga), ali je vremenom pevač, gitarista, glavni kompozitor i tekstopisac – jednom rečju kantautor Tomas Forseberg, pomislio: ”Pa mi smo Šveđani, Nordijci! Što bismo traćili vreme na pesme o smrti i đavolu kad imamo mitologiju!?” Zahvaljujući tome, Batori je postao prvi zvanični viking metal bend, i time utro put jako sličnom žanru koji se nešto kasnije sam izdvojio – pauer metalu, naravno.

Danas, pauer metal predstavlja neku vrstu istorijskog filma i epske fantastike, samo ne na filmu već u muzici. Svojom vedrinom i energijom se potpuno razlikuje od ostalih podžanrova hevi metal muzike. Oduvek je među narodima postojala želja da sačuvaju uspomenu na davne pretke i njihove podvige, da se sačuva sećanje na vreme kada se, uprkos svim problemima, živelo bar malo srećnije i dostojanstvenije.

Kada su čast, hrabrost, vera i sloga bili jedini važni. Ovakvi bendovi su tu da nam uliju snagu, da pomognu da bar na trenutak pobegnemo od sive realnosti u jedan, nama neverovatan svet. I za kraj, citiraću Manowar: ” Braćo sa svih strana! Dižite pesnice u vis, jer mi smo Ratnici Sveta!”.


Autor
Jovan Inđić