Zbornik „One koje su zaboravljene”- Jedna važna posveta

I ako se još uvek nose teški kaputi, proleće se tog kasnog popodneva osećalo u vazduhu. U rukama slučajnog prolaznika spazih knjigu – Čiji sam ja komadić? Najljubavnija od svih ljubavnih. Pade mi napamet tema ni malo bezazlena ako joj se strasno priđe. Knjige i ljubav. Reči napisane na prvoj stranici tek kupljene knjige, sa namerom. Sa nekim ciljem. Zapisana osećanja koja gajimo prema nekome.

I već sam zamislila koliko je čarobnih, lepih i čistih misli zatvoreno među koricama neke knjige…Slučajno ovih dana čitam knjigu koju je neko nekome poklonio. I nemam nikakve veze sa tim ljudima, tek tako nađoh se kao svedok – Niko te nikada neće voleti kao ja. Nerazgovetnim rukopisom on joj je sasuo istinu crnim flomasterom i poklonio.Često umem, tražeći bolje društvo, da se izgubim u knjižari.

Luda za magijom reči, pokupujem brdo rukopisa i pošto knjiga bez posvete nekako nepristojno deluje, uvek napišem samoj sebi, datum i grad.Rado i čuvam poklonjene knjige sa probranim rečima. Sećate li se momenta kada vam je neko poklonio knjigu i kako vam je rekao – obavezno pročitaj !Ta i ta stranica me podseća na tebe!Da li ste čitajuci i sami tražili između redova sve ono što vam neko drago lice nije reklo ? Ili da li vam je neko stavio neki cvet među stranice knjige i poklonio? I vi posle mnogo godina nalazite te dokaze nežnosti…. Volite knjigu sa posvetom ! Sočnom , šarenom, vašom !

Ovako sam pisala ranije , ali u Biblioteci „Nikola Sikimić Maksim” Kučevo predstavljanje zbornika literarnih radova: „One koje su zaboravljene” delovalo je na mene kao ova šarena posveta o kojoj sam pisala ranije. Ne sećam se kada sam sebi kupila neku knjigu , uglavnom više ne idem u knjižare , kada mi zatreba prijatelj odem u biblioteku. Znači neke stvari su se promenile, što je i logično. U jednom trenutku u toku večeri sam se osetila upravo kao svedok nečije posvete nekome i kao ta detelina sa četiri lista koja se nekada čuvala u knjizi ako me razumete, jer taj zbornik je jedna važna posveta.

Ovaj literarni konkurs spada u projektne aktivnosti u okviru projekta „Saznaj! Prepoznaj! Prijavi!“ Udruženja „Svet reči“ iz Velike Plane, koji je podržalo Ministarstvo omladine i sporta. Cilj konkursa bio je da se učenici podstaknu da istražuju o ženama koje su svojim delima uticale na tok istorije i oplemenile živote budućih generacija, a koje su ta istorija i te generacije zaboravile i zapostavile . Posebno mi drago što ovako mladi stiču znanja o važnim ženskim istorijskim ličnostima o kojima nisu imali prilike da uče u školi.

Učestvale su: Milica Mihajlović, učenica Požarevačke gimnazije, autorka pobedničkog literarnog rada; Jelena Zlatkova, urednica i priređivač zbornika, predsednica Udruženja građana „Svet reči” iz Velike Plane; Živkica Đorđević, predsednica Udruženja građana „Kreativna pedagogija“; Violeta Velimirović, članica Saveta za rodnu ravnopravnost Opštine Kučevo. Razgovor je moderirala Jovana Dišić, direktorka Biblioteke i članica Saveta za rodnu ravnopravnost.

I drage dame Vi koje ste zaboravljene , a i Vi koje ćete biti upamćene želim da Vam kažem da sam ponosna na Vas , ponosna i na sebe , jer sam žena , a u reč ŽENA staje toliko mnogo duboke težine bremena vremena koje živimo i nosimo u sebi.

R. Stanković

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *