ZA ILI PROTIV MESA U ISHRANI

ZA ILI PROTIV MESA U ISHRANI

Zašto bez mesa ?

Sve što nas okružuje ima svoju vibraciju i od toga kakvu hranu uzimamo zavisi i funkcionisanje našeg organizma, naše duhovno , mentalno i zdravstveno stanje, naše misli, raspoloženje, osećanja i ponašanje.

Hrana koja doprinosi našem dobrom raspoloženju i radosti, pozitivnim mislima, dinamizmu i životnom elanu i unutrašnjem i spoljašnjem miru je hrana biljnog porekla bogata vitaminima i mineralima, zatim, integralne žitarice, bogate ugljenim hidratima, orašasto voće i semenke.

Namirnice koje u sebi sadrže previše belančevina i masti, posebno životinjskog porekla, koje se, pre svega, nalaze u mesu i ribi, utiču na usporenost, tromost i lenjost organizma, jer je i sam proces varenja i asimilacije sporiji. Preterano uzimanje ovih namirnica izaziva nervozu, agresiju, depresiju i nemir, naročito ako se konzumira meso koje nije organskog porekla.

Ljudski organizam nije prilagođen niti po sistemu za preradu (vilica), ni po sistemu za varenje (želudac i creva) konzumiranju mesa. Nakon uzimanja mesa i prerađevina od mesa u debelom crevu se stvaraju toksične bakterije koje su strane ljudskom organizmu. Ljudi koji konzumiraju uglavnom meso i mesne prerađevine su agresivni, brzo planu, zacrvene se kada se svađaju, netolerantni su i pate od mnogih fizioloških bolesti.

Razlog ovakvog ponašanja jeste i preterana količina adrenalina koja se unosi sa mesom, jer životinja u momentu klanja doživi stres i adrenalin koji se tom prilikom stvara usled straha ostaje u mesu.

Savremeno čovečanstvo, načinom života u večitoj žurbi za materijalnim bogatstvima, već je izloženo stresnim situacijama, nervozi i strahu za sopstveno održanje, tako da dodatni adrenalin koji se unosi mesom samo pogoršava postojeće stanje.

Pored toga, čim se životinja zakolje dolazi do raspadanja belančevinakoje izazivaju truljenje mesa i meso poprima sivkastozelenu boju. Zbog toga se meso boji veštačkim materijama (nitriti i nitrati) i što je starije to je više hemikalija potrebno da se dobije sveža, crvenkasta, „prirodna“ boja.

Takođe, prilikom tovljenja stočnoj hrani se dodaju hormoni radi bržeg sazrevanja i taj se proces nastavlja i u mesu. Konzumiranjem takvog mesa (posebno junetine) dečji organizam prebrzo fiziološki sazreva, što dovodi do preranog puberteta (galofak generacije), koji nije praćen uporednim psihološkim razvojem. Pored toga, hormoni koji se daju stoci za zaustavljanje polnog nagona utiču na pojavu ranog steriliteta kod mladih.

To znači da meso gajeno na današnjim savremenim farmama predstavlja biološki bezvredno, patološko meso, koje je toksično i veoma štetno za ljudski organizam. Po svojoj biološkoj konstituciji čovek je biljojed, odnosno plodojed i sve što sadrži meso može se nadoknaditi pravilnim izborom i kombinovanjem namirnica.

Na primer, po svom sadržaju i kvalitetu belančevina soja (43% belančevina) je neuporedivo kvalitetnija i za ljudski organizam prihvatljivija namiranica. Integralna pšenica, i uopšte žitarice, bogate su belančevinama i ugljenim hidratima i mnogo su hranljivije od mesa. Pored toga, one vežu sve otrove i pročišćavaju creva i organizam se oslobađa svih toksina, a i podmazuju i osvežavaju istrošene zglobove.

Vegetarijanska hrana je bogata vlaknima neophodnim za redovno oslobađanje organizma od otpadnih materija, koje meso ne sadrži, pa se veoma dugo zadržava u telu čoveka (pet dana). Period varenja vegetarijanske hrane je mnogo brži i lakši, jer organizmu nije potrebna dodatna energija, koja ostaje za regeneraciju, fizičke i umne aktivnosti.

Ukoliko ne možete bez mesa. onda meso ne treba jesti više od jednom nedeljno i da po mogućstvu bude organskog porekla. Nikako ne treba uzimati svinjsko meso, za koje je dokazano da ima potpuno isto tkivo kao ljudsko meso. Najmanje štetno za ljudski organizam je jagnjeće meso (zbog blage vibracije koju ima jagnje), konjsko i ćureće meso. Meso obavezno treba konzumirati sa svežim crnim lukom, koji veže otrove i pomaže da se organizam previše ne zagadi uzimanjem mesa.

Prilikom pripremanja mesa preporučuje se da meso odleži u kiselom mleku dva do tri dana i da fermentira i da se nakon toga bez masnoće i bilo kakvih dodataka dinsta u poklopljenoj posudi na svega 60°C. Za ishranu male dece meso treba izmiksati.

Izvor: Herbalife

Odavno se vodi polemika oko toga da li je meso štetno ili korisno. Kod nas važi ovo drugo, pošto je jelovnik, u 90 % porodica, nezamisliv bez mesa. Tekst iznad o štetnosti mesa ima ubedljivu osnovu, ali i „dokaze“ za koje ja, iskreno, prvi put čujem, i možda sve to stoji ali… uvek postoji ali… ja navodim razloge zbog kojih treba unositi meso u organizam, naravno u granicama, koje stručnjaci preporučuju.

Do sada ne postoji nijedno validno istraživanje koje bi dokazalo da iz ishrane treba isključiti belančevine životinjskog porekla.

Zašto ne bez mesa

Smatra se da je vegetarijanska ishrana zdrava i da sprečava nastanak mnogih bolesti( povišen krvni pritisak, oboljenje srca i krvnih sudova, kao i malignih bolesti). Stručnjaci su saglasni da belančevine životinjskog porekla nisu izazivači ovih bolesti, ali da preterano unošenje masti, pogotovo životinjskog porekla, i te kako utiču na procese koji dovode do ovih bolesti.

Namirnice životinjskog porekla neophodne su trudnicama za pravilan razvoj ploda i dečijeg organizma, pored žitarica, voća i povrća.

Ekstremni vegetarijanci ne dozvoljavaju ni vakcinaciju dece, budući da su vakcine protiv dečije paralize, velikog kašlja i tuberkuloze napravljene na podlogama životinjskog porekla.

Ishrana vegetarijanaca je bogata žitaricama, voćem i povrćem, ali stručnjaci tvrde da belančevine biljnog porekla ne sadrže dovoljne količine svih esencijalnih aminokiselina, kao ni vitamin B12, gvoždje, kalcijum, jod.

Vitamin B12 nalazi se samo u mesu, najviše u džigerici. Neophodan je za razvoj moždanih ćelija ploda, nedostatak B12 kod trudnica može izazvati razvojne anomalije centralnog nervnog sistema, a takodje nedostatak B12 onemogućava crvenim krvnim zrncima sazrevanje i nastaje anemija, bez obzira na to što se organizam snabdeva potrebnim količinama gvoždja.

Iz namirnica biljnog porekla gvoždje se koristi 2 – 7 %, a iz mesa 20-30 %. Vitamin C, voćni šećer i belančevine životinjskog porekla povećavaju resorpciju gvoždja iz hrane, dok ga pojedini sastojci, kao što su fitati i oksalati iz voća i povrća, kao i multivitaminski preparati, čaj i kafa smanjuju.

O kalcijumu, kao i gvoždju je već bilo reči u ranijim postovima, ali ponoviću to da je kalcijum najvažniji mineral za razvoj kostiju a najbolje se iskorišćava iz mlečnih proizvoda.

Crveno meso je bogato cinkom, koji pospešuje proizvodnju belih krvnih zrnaca neophodnih za borbu protiv bakterije i virusa.

Nedostatak svih minerala i vitamina mogu se nadoknaditi veštačkim, u vidu tableta, kapsula, multivitaminskih preparata i šumećih tableta. Ali ja dajem svoj glas prirodnim izvorima.

Naime, možemo konzumirati propisanu količinu belančevina, vitamina i minerala iz prirodnih izvora, ali ako ne znamo način na koji treba spremati hranu, da se ne uništi ono najbolje iz namirnica, isto je kao da uopšte ne vodimo računa o tome šta jedemo.

Način pripreme mesa

Prethodno zaledjeno meso, obavezno se mora otapati u frižideru 10- ak sati. Nikako, ali nikako držati ga u vodi!

Pirjanje mesa: meso kratko propržiti na malo zagrejane masnoće sa obe strane, kako bi se stvorila korica(koja ne dozvoljava sokovima iz mesa da iscure prilikom pečenja), a zatim dolivati malu količinu vode više puta i na tihoj vatri omekšavati meso. Pred kraj soliti.

Pečenje mesa: Najbolje je peći meso u aluminijumskoj foliji.

Kuvanje mesa: Ako želimo da meso skuvamo i očuvamo belančevine i minerale u njemu, meso staviti u ključalu vodu, kako bi se napravio omotač(koji ne dozvoljava vodi da izvuče ono najbolje iz mesa), a zatim poklopiti i kuvati na tihoj vatri.

Ako želimo kvalitet supe ili čorbe, onda meso stavljamo u hladnu vodu, kako bi postepenim zagrevanjem, meso prepustilo vodi svoje kvalitete. Prilikom kuvanja, ne skidati penu koja se stvara pri vrhu, zato što su to zgrušene belančevine, a da ne bi došlo do njihovog totalnog gubitka, obavezno kuvati poklopljeno i na tihoj vatri.

Pohovano meso je najgori oblik pripreme mesa, pošto se brašno i jaja pretvaraju u ukusnu koricu, koja se teško vari.

Belo brašno u zaprškama je smrt za krvne sudove, pošto dovodi do njihovog začepljenja.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *